Žena dan

Retki su praznici koje slavim, nisam vezana ni za jedan i ne pridajem im značaj u svom životu, ali poštujem i ne rugam se. Ne mogu da pišem o tome kako volim Osmi mart i kako se mnogo razumem u prava žena zato što sam odgojena tako da znam da su nam prava svima ista, bili muško, žensko, nešto između ili na bilo koji način drugačiji, svi smo isti. Upravo zbog toga se nikada nisam osetila manje vrednom zbog svog pola i, iskreno, teško mi je sa ovog stanovišta da pojmim da bi neka druga osoba zbog toga imala poteškoća. No, svesni smo da različite priče postoje i da moja ne važi za svakoga. Mislim da je to najviše što možemo da uradimo, da osvestimo tu istinu da postoje one žene koje su se u prošlosti borile za nas i da kleknemo pred tom mišlju dajući svoju podršku svakoj kojoj je pomoć potrebna. Zajedno možemo sve.

U današnjoj objavi napisala sam kako želim da svaka žena bude slobodna da bude ono što poželi, a kao ilustracija te želje u materijalnom obliku je knjiga koja, po meni, predstavlja pravi primer na koji način možemo svakoj mladoj dami da pokažemo da su snovi ostvarivi bez obzira na to što pripadaju nežnijem delu populaciije.

Priče za laku noć za male buntovnice je jedna prelepa, P R E L E P A, ilustrovana enciklopedija priča o izuzetnim ženama koje su ostvarile nemoguće za sebe, u svoje vreme, uz manje ili veće poteškoće i ostavile trag posut duginim bojama da svetli iza njih. Na levoj stranici knjige stoji kratka priča iz života svake od njih, a na desnoj ilustracija iste nacrtana od strane jedne od 60 umetnica iz celog sveta koje su učestvovale u kreiranju. Naravno da sam morala da je kupim (uz Vulkanovu karticu u knjižari bila je oko 1300,oo rsd) i naravno da će biti poklon za sve moje mlade drugarice (njihove mame koje čitaju da znaju da ne kupuju!) kao podsetnik da im pripada ceo svet.